Skupština grada Sremska Mitrovica nedavno je usvojila rebalans budžeta prema kome su, između ostalog, smanjena sredstva za zdravstvenu zaštitu, a uvećana za sport i kulturu u odnosu na prethodnu Odluku o budžetu. Sagovornici VOICE-a ovo ocenjuju nelogičnim rešenjem s obzirom na aktuelnu pandemiju i smanjenje broja kulturnih i sportskih aktivnosti.
Rebalans je usvojen na sednici skupštine grada 30. septembra i prema njemu gradska kasa je uvećana za nešto više od 290 miliona dinara s obzirom na to da je prvobitni budžet iznosio 3.410.771.000, a nakon izmena i dopuna 3.700.971.070 dinara.
Zdravstvena zaštita je i prema prvobitnom budžetu svrstana među nekoliko sektora sa najmanjim sredstvima, a ona su joj rebalansom smanjena za nešto više od 10 miliona. Prema prvoj Odluci o budžetu za zdravstvo je izdvojeno 81.008.000 dinara, a rebalansom je opredeljeno 70.768.000 dinara, dok je, poređenja radi, za održavanje javnog osvetljenja izdvojeno 109.880.000 dinara.
Budžet za kulturu i informisanje je rebalansom uvećan za nešto više od 30 miliona, sa 353 186 000 na 383.405.000 dinara. Za sektor sporta i omladine opredeljeno je 84 miliona više s obzirom da je prvobitno predviđeno 222.060.000, a nakon izmena 306.176.000 dinara.
Struktura raspodele novca u okviru programa zdravstvene zaštite pokazuje da su rebalansom smanjeni iznosi za aktivnost „fukcionisanje ustanova primarne zdravstvene zaštite“ za 9,6 miliona – sa 78.008.000 na 68.368.000. Sredsta za aktivnosti koje se odnose na javno zdravlje prepolovljena su – sa 1.300.000 na 600.000 – bez obzira na značaj upravo ove oblasti za epidemiju.
Novac za lokalne sportske organizacije, udruženja i saveze je dupliran – sa 70.000.000 na 150.570.000. Kulturna produkcija i umetničko stvaralaštvo rebalansom je dobilo 2,6 miliona više, dok je za medije odnosno „ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja“ opredeljeno 15 miliona više u odnosu na prvobitni budžet.
Lokalna opoziciona grupa građana „Grad za sve nas“ kritikuje ovakvu raspodelu novca, posebno u kontekstu aktuelne epidemije.
„Ima li smisla da u vreme svetske krize uzrokovane pandemijom virusa korona, umanjuju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu za skoro 11 miliona dinara da bi se medijima dodalo 15 novih miliona na već podeljenih 22? Ili za kulturu novih 30 miliona na već izdvojenih 353 miliona dinara? Dve ustanove kulture – Sirmiumart i Ustanova za negovanje kulture Srem – koje se nalaze na istoj adresi, na istom spratu i dele isto tehničko osoblje, ali svako ima svoj menadžment i Upravni i Nadzorni odbor, koštaju ovaj grad 55.8 miliona dinara. Govorimo o 12-tak zaposlenih i par manifestacija koje ove godine nisu ni održane, dok Opšta bolnica Sremska Mitrovica ulazi u kovid režim bez zaštitnih maski i rukavica i bez dezificijenasa“, ocenjuju u ovoj opozicionoj grupi.
Izmene se odnose i na sve druge oblasti. Pored zdravstvene zaštite, sredstva su umanjena za poljoprivredu, komunalne delatnosti, srednje obrazovanje, opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave. Osim kulture i sporta, veće budžete dobili su programi stanovanja i urbanizma, razvoja turizma, saobraćaja, predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog obrazovanja, socijalne i dečje zaštite. Značajnije povećanje predviđeno je i za oblast lokalno ekonomskog razvoja budući da je prema prvoj verziji budžeta opredeljeno samo 500 000, a nakon rebalansa 13.600.000 dinara.
Uvećanje gradske kase neminovno se odrazilo na povećanje određenih poreza. Porez na dobra i usluge povećan je za 77 miliona – sa 119.011.948 na 169.012.000 dinara. Naknade i takse za motorna vozila uvećana su za 11 miliona s obzirom da je prema prvoj verziji budžeta predviđeno 48.900.000, a rebalansom 60.000.000. Za skoro 39 miliona uvećane su opštinske i gradske naknade – sa 50 000 000 na 88 900 000 dinara.
Planirano uvećanje gradske administarcije za 100 lica uprkos deficitu
Prema podacima iz rebalansa, sremskomitrovački javni dug iznosi 205.565.000 dinara. Izveštaj o izvršenju budžeta za period od devet meseci, od januara do septembra ove godine, pokazuje da je u tom vremenskom intervalu ostvaren deficit od 66.932.629, 93 dinara.
Ekonomski analitičar Mijat Lakićević poredeći ovaj manjak u kasi sa republičkim deficitom kaže za VOICE da je sremskomitrovački deficit velik ukoliko se uzme u obzir da lokalne samouprave nisu izdvajale sredstva za pomoć privredi, dok država jeste.
„Taj mitrovački deficit je oko 20 odsto njihovog budžeta. Republički deficit je veći, oko 30 odsto budžeta. Ali država je imala rashode za pomoć privredi tokom korone, a lokalne samouprave nisu i u tom smislu može se reći da je mitrovački velik. Sa druge strane, smatram da možda tu ne treba grad kriviti jer su im verovatno pali prihodi tokom epidemije“, ocenjuje Lakićević.
Rebalans budžeta prati i promena kadrovskog plana gradske administracije odnosno izmene u broju zaposlenih u gradskim upravama i drugim organima grada.
U dokumentu „Izmene i dopune Kadrovskog plana za organe grada Sremska Mitrovica za 2020. godinu“ navedene su izmene u broju zaposlenih na neodređeno, određeno i izmene broja pripravnika za svaku gradsku upravu. Računajući ukupno sve gradske organe, plan je da se gradska administracija uveća za 100 lica. Najviše novih zaposlenih predvidela je Gradska uprava za opšte i zajedničke poslove – 33.
U obrazloženju izmena kadrovske politike navedeno je da Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da su kadrovske izmene dozvoljene u slučaju promene budžeta. Osim toga, navedeno je da je Gradska uprava za budžet i lokalni ekonomski razvoj „dala saglasnost na procenu finansijskih efekata“ izmena kadrovskog plana kojom potvrđuje da nova zapošljavanja nemaju uticaja na budžet grada.
Lakićević kaže da bi gradska vlast trebalo detaljnije da obrazloži ovu ocenu i predoči na osnovu čega su je doneli. Dodaje da u situaciji budžetskog deficita i aktuelne krize „ne bi smelo zapošljavati nova lica“.
„Kada imate deficit, obično težite da racionalizujete troškove pa čak i da otpuštate radnike. S obzirom na to i na aktuelnu krizu u kojoj je ceo svet, nije trebalo zaposliti toliko ljudi. Trebalo je možda reorganizovati neke službe, preraspodeliti posao na postojeće kadrove“, smatra Lakićević.
Grupa građana „Grad za sve nas“, komentarišući ocenu Gradske uprave za budžet o nepostojanju uticaja novih zaposlenih na budžet, kažu da načelniku ove uprave „treba dati Nobelovu nagradu“ za, kako su naveli, ovu „ekonomsku inovaciju“.
„Zaposliti 100 ljudi u neproizvodnom sektoru, u administraciji, a pri tom ne ugroziti budžet je revolucionarni izum. Predlažem da načelnika Šaroškovića i Gradsku upravu za budžet nominujemo za Nobelovu nagradu jer je ovo ekonomska inovacija na kojoj bi nam i sam Adam Smit pozavideo. Pitamo se gde gde bi tih 100 ljudi radilo? Da li bi im iznajmili zgradu gde da sede ili po ugledu na mnoga javna preduzeća u ovom gradu, samo pošalju tekuće račune i ne moraju ni dolaziti na posao“, rekao je za VOICE član ove opozicione grupe i odbornik u skupštini Aleksandar Umetić.
Gradska uprava za budžet i lokalni ekonomski razvoj nije odgovorila na pitanja VOICE-a u vezi sa rebalansom budžeta i planiranjem zapošljavanja novih lica u gradskim upravama.
Marija Grbić (VOICE)
